Veličković Vladimir je rođen je 1935. godine u Beogradu.

Jedan je od najeminentnijih srpskih slikara. Predstavnik je nove (moderne) figuracije.Završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od 1962. do 1963. godine bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Seli se u Pariz 1966. godine. Za profesora na Ecole Nationale Superieure des Beaux Arts u Parizu je izabran 1983. godine i na tom mestu ostaje od 2000. Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. godine. Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti, Commandeur dans l’ordre des Arts et des Lettres. Izložbe priređuje od 1951. godine. Izlagao je u većem broju zemalja Evrope i Amerike. Izabran je 7. decembra 2005. za člana francuske Akademije lepih umetnosti (fr. Académie des beaux-arts) u odeljenju za slikarstvo. Jedan je od deset akademika ovog odeljenja, na poziciji br. 7. koja ima istoriju dugu dva veka. Prvi je Srbin koji je postao član ove Akademije, dok je u srodnoj Francuskoj akademiji nauka za dopisnog člana izabran akademik Ivan Đaja, 1956. godine. 2. novembra 2006. promovisan je za počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu. U aprilu 2007, Veličković je odlikovan francuskim Ordenom viteza legije časti. U maju 2013. godine je imao izložbu u Galeriji SANU, u istoj galeriji imao je izložbu i 2002. godine. Na izložbi iz 2002. motivi su bili vezani za gavrane koji su na zemlji, a 2013. za gavrane koji su poleteli. Realizovao je više od sto samostalnih izložbi u mnogim gradovima sveta.

Njegovom radu posvećeno je 15 monografija, i snimljeno 12 dokumentarnih filmova.

Preminuo je 29. avgusta 2019. godie,  u splitskoj bolnici.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih gradjana u Beogradu. Komemoracija je održana u Skupštini grada Beograda.

Posthumno je 2020. dobio nagradu Muzeja grada Beograda za sveukupni doprinos stvaralaštvu na teritoriji Beograda.