Miljuš Branko je rođen 1936. godine u selu Dragotinja kod Prijedora u Bosni i Hercegovini. Diplomirao je na slikarskom odseku na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1958. godine, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Magistarske studije grafike završio je 1961. godine kod profesora Boška Karanovića, a zatim specijalizovao grafiku u ateljeu Džonija Fridlandera u Parizu. Pored slikarstva i grafike, Miljuš se bavio mozaikom, vitražom, ilustracijom i grafičkim dizajnom, kao i pedagoškim radom. Bio je redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, Akademiji umetnosti u Banja Luci i gostujući profesor na nekoliko fakulteta u Srbiji. Od 1959. godine imao je 40 samostalnih izložbi i više stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Miljuš Branko je dobitnik 22 prestižne nagrade, među kojima nagrade na prvom Oktobarskom salonu, “Politikine” nagrade, nagrade na međunarodnoj izložbi “Bianco e nero” u Luganu…

Osvojio je i Veliki pečat Galerije “Graficki kolektiv”, prvu nagradu za slikarstvo na izložbi “Eks tempore” u Piranu i nagradu “Piter Ludvig” u Beču. Miljuš je dobitnik i nagrade za životno delo Zlatni beočug i Sedmojulske nagrade ondašnje Socijalističke Republike Srbije.